I Srbi bi mogli ovako da štede: Stanovnik Londona smanjio račun za grejanje zahvaljujući neobičnom sistemu
Dodajte Kurir u vaš Google izbor- Serveri u data centrima mogu da predaju višak toplote za grejanje vode i prostora, umesto da se ona izgubi kroz hlađenje.
- Takav sistem već radi u Danskoj i Velikoj Britaniji, a u Londonu domaćinstvo može da uštedi deo računa za energiju.
- U Srbiji se slična ideja razmatra u Kragujevcu, gde data centar već koristi deo otpadne toplote za svoje prostorije.
Serveri u velikim centrima za obradu podataka neprekidno rade i oslobađaju toplotu, a umesto da se ona samo odvodi rashladnim sistemima, može da se preusmeri u toplovod ili čak u bojler jednog domaćinstva. Ovakav sistem već postoji u Danskoj i Velikoj Britaniji, a zanimljivo je da se slična ideja razmatra i u Srbiji.
Reč je o posebnoj tehnologiji koja koristi toplotu nastalu tokom obrade podataka. Tako ista električna energija prvo pokreće server, a zatim se deo toplote koju on proizvodi koristi za zagrevanje vode ili prostorija. Za domaćinstva bi to moglo da znači manju potrošnju energije za grejanje, a za energetske sisteme dodatni izvor toplote.
Kako server postaje izvor toplote?
Princip je jednostavan: serveri tokom rada stvaraju toplotu, a posebni izmenjivači je preuzimaju i prenose na vodu. Ta voda zatim odlazi do toplotne pumpe, koja podiže njenu temperaturu na nivo potreban za zagrevanje sanitarne vode ili za daljinsko grejanje. Umesto da se toplota izgubi kroz sistem za hlađenje, ona dobija novu namenu.
U Londonu server greje vodu u porodičnoj kući
Britanska kompanija Heata razvila je uređaj koji se postavlja uz rezervoar za toplu vodu u domaćinstvu. Server obrađuje podatke za kompanije, a toplotu koju proizvodi tokom rada prenosi u rezervoar. Tako istovremeno obavlja računarski posao i zagreva vodu koju porodica koristi za kupanje, tuširanje i druge potrebe.
Zanimljivo je da vlasnik kuće ne plaća električnu energiju koju troši taj server, već je pokriva kompanija. Prema podacima o jednom domaćinstvu u jugoistočnom Londonu, ovaj sistem je smanjivao račun za energiju za oko 10 do 15 funti mesečno, što na godišnjem nivou nikako nije zanemarljiva suma.
Koliko može da se uštedi?
Prema proračunu kompanije Heata, domaćinstvo može da uštedi do 150 funti godišnje ako se na ovaj način zamenjuje zagrevanje vode gasom, odnosno do 350 funti ako se umesto struje koristi toplota servera, što je približno od 21.000 do 49.000 dinara godišnje. Kompanija navodi da uređaj može da obezbedi do 4,25 kilovat-sati toplote dnevno za zagrevanje vode.
Svakako, stvarna ušteda zavisi od energenta koji domaćinstvo inače koristi, potrošnje tople vode i uslova u objektu. Heata navodi da sistem može da pokrije oko 80 odsto prosečnih potreba za toplom vodom,dok postojeći bojler ili kotao ostaje u funkciji i uključuje se kada je potrebno dodatno zagrevanje.
Danci to rade na mnogo većem nivou
Dok Britanci koriste manje servere u pojedinačnim kućama, u danskom gradu Odenseu višak toplote iz Meta data centra koristi se za gradsko daljinsko grejanje. Prema podacima koje je objavila kompanija Meta, oko 165.000 megavat-sati viška toplote iz serverskih sala isporučuje se lokalnom sistemu daljinskog grejanja, što odgovara potrebama približno 7.000 domaćinstava.
Kompanija navodi da je proširenjem sistema predviđeno povećanje kapaciteta za snabdevanje na oko 11.000 domaćinstava, a da bi se toplota iskoristila, nije dovoljno samo sprovesti vodu iz data centra do toplane. Inženjeri su napravili sistem u kojem toplotne pumpe podižu temperaturu vode sa približno 27 na oko 70 stepeni Celzijusa, koliko je potrebno za uključivanje u toplovodnu mrežu.
Srbija već ima konkretan plan u Kragujevcu
Državni data centar u Kragujevcu već koristi toplotu koju oslobađaju serveri za zagrevanje administrativnog dela objekta, što je potvrđeno u ESG izveštaju kompanije Data Cloud Technology. Međutim, planovi idu i korak dalje. Naime, predviđeno je da se dodatna toplota preko sistema daljinskog grejanja iskoristi za zagrevanje Inovacionog distrikta, Kliničkog centra i obližnjih stambenih naselja.
Takođe, Kancelarija za IT i eUpravu saopštila je da je planirano da se višak toplote iz Državnog data centra distribuira u sistem daljinskog grejanja Kragujevca, što je važan korak.
Problem je što data centar mora da bude dovoljno blizu toplane ili potrošača i potrebno je izgraditi odgovarajuće cevi, kao i instalirati toplotne pumpe. Ako su potrošači predaleko ili nema dovoljno potrebe za toplotom, ulaganje može da bude skuplje od koristi koju donosi.
Postoji i razlika između britanskog i srpskog modela.Heata uređaj namenjen je određenim vrstama rezervoara za toplu vodu tj. ne može da se priključi na svaki bojler, naročito ne na svaki kombinovani sistem grejanja.
Da li bi ova tehnologija mogla da smanji račune u Srbiji?
Bez obzira na velike izazove, kod nas postoji prostor za primenu ovakve tehnologije, posebno u gradovima sa razvijenim daljinskim grejanjem i u blizini velikih data centara. Evropska banka za obnovu i razvoj je još pre dve godine najavila finansiranje modernizacije sistema daljinskog grejanja u deset srpskih gradova, uključujući Kragujevac, uz ulaganja u toplotne pumpe i korišćenje otpadne toplote.
Za domaćinstva korist bi mogla da bude manja potrošnja energije za zagrevanje vode i prostora, ali konkretna ušteda zavisi od cene električne energije, gasa ili daljinskog grejanja, efikasnosti toplotnih pumpi, udaljenosti data centra i količine toplote koja može da se iskoristi.
Ono što je izvesno jeste da će sa rastom digitalnih usluga i velikih centara za obradu podataka rasti i količina toplote koju njihovi serveri proizvode. Ako se ta energija iskoristi umesto da se odbacuje, računari bi u budućnosti mogli da postanu deo sistema grejanja gradova, a Kragujevac pokazuje da se o takvom rešenju već razmišlja i u našoj zemlji.
Zabranjeno preuzimanje dela ili čitavog teksta i/ili foto/videa, bez navođenja i linkovanja izvora i autora, a u skladu sa odredbama MONDO Inc uslova korišćenja i Zakonom o javnom informisanju i medijima.